Bible

1 Dođu Zifejci k Saulu u Gavaju i kažu mu: „Ne krije li se David na brdu Eheli, nasuprot Jesimona?“ 2 Saul ustane i ode u pustinju Zif s tri hiljada biranih Izrailjaca da traži Davida u pustinji Zif. 3 Saul se utaborio kraj puta na brdu Eheli, što je nasuprot Jesimona. David, koji je boravio u pustinji, video je da je Saul došao u pustinju za njim. 4 David je poslao izvidnicu, te je doznao da je Saul zaista došao. 5 Tada je David ustao i došao na mesto gde se Saul utaborio. David je video mesto gde su legli Saul i Avenir, sin Nerov, zapovednik Saulove vojske. Saul je spavao u taboru, a ljudi su se utaborili oko njega. 6 David upita Ahimeleka Hetita i Avisaja, sina Serujina, Joavovog brata: „Ko će sići sa mnom u tabor k Saulu?“ Avisaj odgovori: „Ja ću poći s tobom.“ 7 David s Avisajem dođe k ljudima po noći. Saul je ležao spavajući u taboru. Kod uzglavlja mu je bilo zabodeno koplje. Avenir i ljudi su spavali oko njega. 8 Avisaj reče Davidu: „Danas ti je Bog izručio u ruke tvoga neprijatelja. Zato mi sad dozvoli da ga probodem kopljem za zemlju jednim udarcem, dvaput neću morati.“ 9 David reče Avisaju: „Nemoj ga ubiti, jer ko će dići ruku na pomazanika Gospodnjeg i ostati nekažnjen?“ 10 David nastavi: „Živoga mi Gospoda! Gospod će ga udariti, bilo da mu dođe vreme da umre, bilo da ode u rat i pogine. 11 Sačuvaj Gospode da dignem ruku na pomazanika Gospodnjeg. Nego uzmi sad ovo koplje i krčag za vodu što su kod njegovog uzglavlja, pa da idemo.“ 12 David uzme koplje i krčag za vodu kod Saulovog uzglavlja i oni odu. Niko ništa nije ni video ni znao, niti se iko probudio; svi su spavali, jer je Gospod učinio da utonu u dubok san. 13 Zatim je David prešao na drugu stranu i stao na vrh jednog brda, tako da je bilo veliko rastojanje između njih. 14 Onda je doviknuo narodu i Aveniru, sinu Nerovom, i rekao: „Avenire, hoćeš li se odazvati?!“ Avenir se odazva: „Ko si ti što dozivaš cara?“ 15 David reče Aveniru: „Nisi li ti junak? Ko ti je ravan u Izrailju? Zašto onda nisi čuvao svoga gospodara, cara, jer je jedan od mojih ljudi došao da ubije cara, tvoga gospodara? 16 Nije dobro to što si učinio. Živoga mi Gospoda, zaslužili ste smrt, jer niste čuvali svoga gospodara, pomazanika Gospodnjeg. Pogledajte sada carevo koplje i krčag za vodu koji su mu bili kod uzglavlja!“ 17 Saul je prepoznao Davidov glas, pa je rekao: „Jesi li to ti, sine moj Davide?“ David odgovori: „Moj je glas, gospodaru moj, care.“ 18 David upita: „Zašto moj gospodar progoni svoga slugu? Šta sam uradio? Kakvo sam zlo skrivio? 19 Stoga neka gospodar moj, car, sasluša reči svoga sluge. Ako te je Gospod podigao protiv mene, neka se umilostivi prinosom. Ali ako to čine ljudi, neka budu prokleti pred Gospodom. Jer su me izgnali danas da nemam svog dela u baštini Gospodnjoj. To je kao da su mi rekli: ’Idi i služi drugim bogovima.’ 20 Zato neka se ne proliva moja krv pred Gospodom, jer je car Izrailjev izašao da traži običnu buvu, kao da goni jarebicu u planini.“ 21 Saul odgovori: „Zgrešio sam. Vrati se, sine Davide, jer ti više neću činiti zlo, pošto je danas moj život bio dragocen u tvojim očima. Eto, postupio sam nerazumno i učinio veliku grešku.“ 22 David odgovori: „Evo carevog koplja. Neka dođe jedan od momaka da ga uzme. 23 A Gospod neka plati svakom čoveku po svojoj pravdi i vernosti! Jer Gospod te je danas predao u moje ruke, ali ja nisam hteo da podignem ruku na pomazanika Gospodnjeg. 24 I, eto, kao što je ovoga dana tvoj život bio vredan u mojim očima, tako neka moj život bude vredan u Gospodnjim očima. On neka me izbavi iz svake nevolje!“ 25 Tada Saul reče Davidu: „Blagosloven da si, sine moj Davide! Zaista ćeš biti uspešan i izaći kao pobednik.“ David ode svojim putem a Saul se vrati u svoje mesto.